Aljazeera, 25.01.2015.

…I psihologu grafologu Jovanu Krstiću, stalnom sudskom vještaku za grafologiju Ministarstva pravde Srbije, vijest iz Finske je – nevjerojatna. Priču usmjerava na neophodnost stavljanja potpisa na dokumente, ali i većom opasnosti od krivotvorenja.

„Čudi me da Finci tako nešto rade, jer kako će neko da potpiše neki dokument? Kao veštak grafolog mogu reći da štampan rukopis svako može da falsifikuje, lako može da se falsifikuje i potpis, jer nema pokazatelja od identifikacionog značaja koji imaju svoju težinu i na osnovu kojih se može doneti neko konkretno validno mišljenje da je taj potpis falsifikovan“, ukazuje Krstić.

Prema njegovom mišljenju, Finskoj slijede veliki problemi ako ne budu razmišljali o mogućnosti zloupotreba ukidanja pisanih slova. Osim toga, otvara se i problem postavljanja definicije pismenosti, odnosno tko su pismeni, a tko nepismeni ljudi.

„Naše javno mnenje nema jasnu predstavu o tome ko je pismen, a ko nepismen čovek. Pismena je ona osoba koja zna da pročita tekst i da ga interpretira. Onaj ko to ne zna je nepismen. Danas imate priučene ljude koji nijedan dan nisu išli u školu, ali ih je neko naučio da se potpišu. Naravno da oni nisu pismeni. Oni samo znaju da se potpišu, ali nisu pismeni“, ukazuje Krstić.